Андрићева „књига младости“

Иако дело доживљава као невелико, саопштава да су поједини пријатељи њиме одушевљени и да ће коначно мишљење стећи када га прочита у свом најближем кругу. По објављивању скромно опремљене књижице од стотинак страница, с вињетом тамничког прозора на насловној страни, Андрић је несрећан због штампарских грешака, сматрајући да ће најфинија значења „пропасти због луде штампе и луда времена“ Ова је књига писана њој, јединој чистој, и