Нишлије на Исланду: Паник који без панике даје гол

Недеља по подне на смрзнутом Исланду. Иако је тек септембар, напољу је само који степен изнад нуле.

Али, Нишлије Ђорђе и Марко Панић не одустају. У дресовима српске Црвене звезде и исландског Фјелнира, дан проводе у овоме што највише воле - у фудбалу.

„Овај мали је опасан играч, него му је искочило колено, па мора да се одмара&qуот;, каже Ђорђе, прошлогодишњи Звездин омладинац, за ББЦ на српском, који је посетио фудбалерску породицу из Ниша, која већ годинама живи у Рејкјавику.

За ову пасију, обојица имају покриће. Фудбал их је и довео на Исланд, где је њихов отац Зоран пре 17 година први пут заиграо за један локални клуб.

Од тада Панићи на крајњем северу шире - праву фудбалску панику.

„Коментаришу наше презиме, када дајемо гол&qуот;, каже Зоран, који има најстарији фудбалски стаж у фамилији.

„Не знају да изговоре па кажу, ево, опет овај Паник дао гол.

А не капирају да ми Панићи дајемо голове без икакве панике&qуот;.

Дошао због мајице

Иако се стан Панића налази у једном делу Рејкјавика, чим се уђе у кућу, заборавља се на Исланд. Госте грле и срдачно дочекују, за разлику од Исланђана, који склањају поглед и избегавају и да пруже руку.

Гледа се Премијер лига, а разговара - у паузама између слободних удараца.

Зоран је на Исланд дошао због једне мајице.

„Дам ја једном добром пријатељу своју мајицу. Баш била добра мајица.

„Он отишао да игра фудбал на Исланду и тамо га питају да неког препоручи и он се сети још бољег играча од мене.

„Али, имао тада ону моју мајицу на себи, па убаци и мене&qуот;.

Иако су ове године били успешни на Светском првенству, скоро сви фудбалери на Исланду имају и дневни посао.

„Ујутро одем у фабрику рибе, то ми је баш тешко падало. Волим ја рибу, али то није исто.

А после на тренинг, мислио сам да неђу издржати.&qуот;

И супруга Јелена каже да када је, неколико година после Зорана, и она дошла у Рејкјавик, „то био шок&qуот;.

„Клима, језик, нисам знала људе.&qуот;

Почела је да ради у једној школи. Претпоставка на Нишлије кубуре у српском са падежима, за њу је била само стереотип. Факултетски образована, падежи јој, наравно, никада нису били проблем.

„Онда доживим да ме клинци у школи исправљају за падеже на исландском.&qуот;

Исланд или Србија? - Ја бих пре негде напоље

Обоје су променили послове и стали на ноге.

„Овде је јако битно да хоћеш да радиш&qуот;, прича Зоран.

„Ако ти се купује стан, ти узмеш викендом и радиш у кафићу.

Иако имаш свој регуларни посао. И то неки добар. Није то срамота као код нас.&qуот;

Иако је атмосфера у кући као у Нишу, радна етика је скроз другачија. Јелена објашњава како су их, када су отишли, звали многи познаници и тражили помоћ, да се и они преселе, а да при том нису имали представу колико је то тешко.

„Људима није било јасно да морам и да радим и да желим да останем. Сви су ми говорили - дошао си да играш фудбал, узми паре и бежи.&qуот;

Бољи услови за лечење, неразмишљање о преживљавању и уређен систем - то је оно што издвајају као највеће бенефите живота у иностранству.

Ђорђе и Марко не дишу. Гледају утакмицу, а одговарају када баш морају. Наравно, нису некултурни, него, ипак се негде игра.

Старији Ђорђе је нападач, а сан му је да направи каријеру.

На питање где би радије играо, у Србији или на Исланду одговара:

„Ја бих пре да одем преко.&qуот;

Иако већ живи „преко&qуот;, он то не доживљава као иностранство, јер искључиво размишља у контексту фудбала.

„Сан ми је био да играм за Црвену звезду, Манчестер јунајтед и Реал Мадрид.

„Један од та три сам остварио, играо сам у Црвеној звезди, само још недостају ова два.&qуот;

Спортифико: Друштвена мрежа из Србије која мења свет

Фудбал у Сребреници чека златне дане

Марко, 14-годишњак, родио се на Исланду. Каже - воли исландску, али српску кухињу.

Ипак, на питање која му је боља каже:

„Јесте чули за онај Кентаки фрај чикен? Е, то ми је омиљена храна.&qуот;

Добри људи, са чудним смислом за љубав

За Исланђане кажу да су добри људи, а да се не труде да их промене.

„Не разумеју они баш наше шале, а и ни ми њихове, али мислим да су добри људи.&qуот;

Као пример неразумевања, Зоран препричава да његов добар пријатељ издаје стан - рођеном сину.

„Ја мислим, он се шали. А пријатељ ми онда објасни да је стан раније издавао још скупље.

„Спустио је цену, јер каже - то му је ипак син.&qуот;

Иако панике у породици нема, једна тема увек изазива препирке и различита мишљења.

А то је - ко је најбољи фудбалер у фамилији.

„Ја сам најбољи&qуот;, тргне се на трен од утакмице Марко, најмађи вези играч у породици. Чисто да напомене.

Не објашњава разлоге. Јер, већ је прошла пауза и кренуо је слободни ударац.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.24.2018)