Привреда Србије не може тако брзо и лако да се деевроизује
Данас 01.11.2018 | Пише: Мирјана Стевановић
Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду Два су разлога зашто штедња у банкама бележи раст упркос веома ниским и дестимулативним каматним стопама. Прво, банкари су брзо реаговали на промене које су се после глобалне кризе десиле у привреди еврозоне када су каматне стопе на све депозите драстично пале.
И банке у Србији су се муњевито прилагодиле новонасталој ситуацији јер су тиме снизиле расходе по основу камата стварајући основу за остваривање знатно већег профита. Насупрот томе, темпо пада каматних стопа био је знатно спорији кад је реч о кредитима што указује на то да грађани Србије, упркос невиђеној експанзивној монетарној политици ЕЦБ-а, плаћају знатно вишу цену кредита што, иначе, не би био случај да у структури банкарског сектора не
