FSUSOSVDSD, KRAJ
Danas 09.11.2018 | Piše: Svetislav Basara
Pročitavši jučerašnju kolumnu, onaj bi naš Marsovac (je li već prispeo u Beograd, Stefanoviću?) mogao pomisliti da u vremenima u kojima je biti Šešelj bilo kažnjivo, nije bilo nikakvog straha, ali treba li uopšte reći da bi Marsovac bio u krivu, itekako ga je bilo, samo je imao „obrnuti predzank“.
Aktuelni Šešelj je zapravo suma svih naših strahova. Evo objašnjenja. Tamo gde se ljudi plaše da govore kroz usta, na kraju progovore kroz dupe, nadam se da ste razumeli šta je pisac hteo da kaže. Čega smo se, dakle, mi Srblji, plašili pre nego što je Šešelj postao strašilo? Biću kratak i jasan – svega. Otkako znam za sebe – a znam već podugo – u Srbiji se po budžacima neprestano čuje „pst“, „ćuti, budalo“, „zidovi imaju uši“, „nemoj preko
