Немања Матић, Адем Љајић и ми
Данас 14.11.2018 | Пише: Никола Крстић
Пре две, три недеље, дигла се прашина о Немањи Матићу, фудбалеру који је одбио да носи знак сећања на све пале британске војнике у Првом светском рату – на који је, ваљда ове године, колико сам схватио, прилепљено и одавање почасти за пале војнике у свим каснијим сукобима, у којима се пронашло и тромесечно НАТО бомбардовање СРЈ из 1999. године.
Уз след кратких и експлозивних изјава србијанска јавност се разбуктала; и тако, кроз пар сати пумпања, од Немање Матића направио се национални симбол антиимперијализма, односно трачак савести окруженог силама хаоса и безумља који су настањени у тој изопаченој Европи. Са једне стране, момак има пуно право да то уради, јер то је заиста ствар личног избора, док са друге, јавност Велике Британије такође има пуно право да изврши притисак над њим
