Љубомир Живков: Бод у гостима
РТВ 17.11.2018 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Иако су зимиски дани кратки, треба се и под тим бледим сунцем које ће неосетно заћи као што је неосетно и ступило на дужност, малко разонодити. Мог сестрића, који је по оцу Црногорац, су мој баба и његов брат од тетке - исто је Душа, али као млађи добио је ко зна кад надимак Карчи - водили на утрине, где смо имали тек одвршену купу толузине: подигли би га колико могу високо да би се дуж снопова спустио као на тобогану.
Било би то заборављено да мали деди и баби у Врбасу није рекао како би опет у Фаркаждин, па шта ти је тамо толико лепо?... „Тамо имам Ловћен...“ – „Ловћен!?“ Шта је било? Деда и деда стриц намамили су га да им прави друштво, а купу толузине, која јесте доминирала утринама, у његову част назвали су Ловћен. Ђетића је, кад је овоме било четири или пет година, Карчи искушавао и у својој авлији: „Ау, Огњене, смркава се, а ја нисам намирио, не
