Ljubomir Živkov: Bod u gostima
RTV 17.11.2018 | RTV
FARKAŽDIN - Iako su zimiski dani kratki, treba se i pod tim bledim suncem koje će neosetno zaći kao što je neosetno i stupilo na dužnost, malko razonoditi. Mog sestrića, koji je po ocu Crnogorac, su moj baba i njegov brat od tetke - isto je Duša, ali kao mlađi dobio je ko zna kad nadimak Karči - vodili na utrine, gde smo imali tek odvršenu kupu toluzine: podigli bi ga koliko mogu visoko da bi se duž snopova spustio kao na toboganu.
Bilo bi to zaboravljeno da mali dedi i babi u Vrbasu nije rekao kako bi opet u Farkaždin, pa šta ti je tamo toliko lepo?... „Tamo imam Lovćen...“ – „Lovćen!?“ Šta je bilo? Deda i deda stric namamili su ga da im pravi društvo, a kupu toluzine, koja jeste dominirala utrinama, u njegovu čast nazvali su Lovćen. Đetića je, kad je ovome bilo četiri ili pet godina, Karči iskušavao i u svojoj avliji: „Au, Ognjene, smrkava se, a ja nisam namirio, ne
