Где је градска пијаца сакрила Госпођу Мекику

Тада сам била новопечена београдска снајка која је дошла први пут са својим будућим мужем из Калифорније у Београд. Неколико дана пре свадбе, која је била у селу Липолист, боравили смо код тетка Јеле у Браничевској улици. „Иди на Каленић и нађи жену која продаје дивне, вруће мекике са сиром. Она је на крају Каленића – угао Максима Горког. Узми три или четири, ал’ нек буду реш“, једно јутро рекла ми је тетка Јела. Тако је реч „реш“ постала прва