100 %
Данас 09.12.2018 | Пише: Иван Џидић
Која пегула. Ево већ више од два сата блејим у овај стопостотно бијели, да бјељи не може бити екран и џаба.
А колико јучер био сам убијеђен да знам и шта ћу и како ћу мрчити. Несвојствено ми оптимистично сам ушао у зграду у којој обитавам, једнако тако, не би ли се угријао, хладно брате ових дана, кренуо према свом таванчету, не бих ли што прије записао све што сам успут смислио. Већ негдје око трећег, не може се нормално ни дахнут, хтједох се вратити у кахвану ми, па до дур – дур. До петог нисам имао више ни шта издахнут, удахнуће да не помињем. Сат
