Београд, отворен град
Данас 10.12.2018 | Пише: Мирјана Поповић Радовић

“Сећам се Зорана Радмиловића у улици Кнеза од Семберије. Његово лице још са сенкама ноћи у рана јутра. Новине, млеко и хлеб, као знаци распознавања другог дневног ја, наспрам оног костимираног тајног двојника са „дасака које живот значе“.
Играо је у то време Краља Ибија у Атељеу 212 и представа је имала култни статус. Чак је и комшијској деци, када га моле, изводио понеки детаљ Ибија, засмејавајући их. Али и у позоришту, никада се није знало где ће у својој импровизацијској неухватљивости, Зоран да доведе свој лик на сцени.И баш нешто од те игре неухватљивости зрачи и данас, захваљујући вајарској имагинацији, из Зоранове скулптуре Краља Ибија, у ниши фасаде Атељеа 212. То
Додај Наслови.нет као Google извор








