Сатира и репресија
РТС 06.01.2019
Сатиричари су неугодни и дуговечни. Њихова дела се памте. Они који су их прогањали најчешће остану запамћени у негативном контексту, или остану у тами прошлих времена. Са сатиричарима није препоручљиво неприпремљен улазити у сукобе јер њихово оштро перо оставља дубок рез и ожиљак који се не да сакрити. Сатира је, изгледа, попут неких биљака, што је више режете, она је све бујнија.
Српски сатиричари су били често прогањани. Тако су после Тимочке буне 1883. у Србији били забрањени сви листови. То не значи да је српска сатира, бар за неко време, била укроћена. Као реакција на забрану у Србији, у Сплиту (који се тада звао Спљет) Срби су покренули први сатирични лист Драшков рабош, који је излазио од 1883. до 1887. Припадао је радикалима и нападао је краља Милана Обреновића. Истовремено је величао црногорску династију
