Slavoljub Đukić (1928-2019)
Danas 19.01.2019 | Piše: Radivoj Cvetićanin
Pala je već bila noć, u sredu, nad beogradskim Novim grobljem pojavio se bio i krupan Mesec, kad je mali ad hoc crkveni hor kod odra Slavoljuba Đukića pevao oproštajne liturgijske pesme.
Pevao je lepo, pevao je štaviše vrlo ozbiljno i vrlo disciplinovano, dvadesetak čak minuta. Ali, i noć i liturgija bili su pomalo neočekivani. I ne samo za mene. U mom iskustvu seljačkog deteta, naime, sahranjivalo se uvek za videla, i nikako drugačije. U pričama ispred kapele, razlog za ovaj ulazak u noć nalažen je (zar je moglo biti drugačije) u Putinu: sutradan, u četvrtak – kad je ruski predsednik u Beogradu – ni groblje navodno neće raditi
