Нинине мустре: Вредност спотицања
Дневник 19.01.2019 | Дневник.рс
Све ми буде смешно када се сетим кога сам све и за које „недаће“ у свом животу оптуживала. Чим ми догађаји не иду онако глатко како бих ја то волела, бацам се у потрагу за узурпаторима који не дозвољавају да се ствари мојим, жељеним током одвијају.
Сам тај ток који није у мојој режији, муњевитом се брзином повлачи у други план, а ја сужавам круг осумњичених лица, а понекад и околности, и уз помоћ свога ума плетем приче које би требало да послуже као доказни материјал у поступку откривања оптуженог. У већини случајева нађем га врло брзо и тада почиње процес. Судски процес у мојој глави. Пресуда наравно буде једногласна и окривљени се кажњава дугорочним гунђањем у себи, у свакој
