Корачање
Данас 25.01.2019 | Пише: Дарко Митровић
Налазим се на средини некакве, пусте, прашњаве раскрснице, негде у некој бестрагији. Осврћем се и мумлам себи нешто у браду.
Погледом тражим некога да се појави, кога бих упитао за правац којим треба да кренем, иако заправо не знам ни куда сам се запутио. Где уосталом воде сви ти путеви и како сам завршио овде? Примећујем да разговарам сам са собом. Унаоколо, нигде ни живе душе. Изгледа да ћу ову одлуку морати да донесем сам. Не знам ни да ли сам способан за тако нешто? Опет размишљам, сваки тај пут сигурно води негде. Можда је потпуно небитно који ћу изабрати? Можда
