Лицемерно углас: “Бити само свој”
Инсајдер 19.02.2019
Подела у Србији као да никад није доста. Једна од вероватно вишевековних – на наше и њихове – понекад добија неслућене размере у којима се не поставља ни питање ставова, ни личних афинитета, ни биографија и грехова “наших”, ни заслуга “њихових”, а услов за друштвено прихватање је беспоговоран презир према “оним другима” и беспоштедна критика чак и хвале вредних потеза, ако долазе од омражених.
Тако су у једном делу Србије на тапету сви који беспоговорно не пружају подршку власти. С друге, оне “Б” стране – међу њиховима или нашима, како вам драго – очекивања су много већа. На листи омражених не само да је власт, већ и понеки неверници међу “правоверницима”, они који сумњају, постављају питања, критикују неприхватљиве одлуке, бирају у каквом се друштву налазе, не желе да дају и потписују слепу подршку, не желе да забораве ко је
