Трик нестајања
Данас 18.03.2019 | Пише: Павле Симјановић
24 лажи у секунди Априла или маја 1999. године, у време бомбардовања (и даље не знам где ми је било склониште; претпостављам да сам резоновао – ако толико промаше зграду Политике да би погодили баш мене, па, онда је то космичка одлука коју не би требало ометати) друг и ја отишли смо до старе Кинотеке у Косовској улици.
Приказивало се, и то путем видео пројектора, са ДВД-а, нешто што је деловало да би могло бити занимљиво, имена „Алеја проклетих“. На улазу у салу (пројекцију је, наравно, посетило тек неколико залуђеника) срели смо асистента са предмета „Филмски и телевизијски сценарио“ који је похвалио долазак поменувши извесног Жан-Мајкла Винсента. Ко ли му је тај? Током следећих година ћу ретроактивно сазнати, мада је већ требало да знам, будући да ми је
