Зоолошки врт „Београд“
Данас 04.04.2019 | Пише: Нина Савчић
Не сећам се више кад су почели багери да тандрчу око моје зграде, знам да је било одавно и да је дуго трајало, да се прашина скупљала, да сам је брисала, да се она поново скупљала, да сам је поново брисала, да сам онда одустала.
Да су ми скеле месецима биле око стана, да сам мајсторима који су ми гвирили у собу и кухињу кувала кафу, да сам навлачила завесе кад бих желела да им побегнем, да сам им поново кувала кафу кад они бесомучно куцају на прозор, да сам у једном тренутку одустала и оставила завесе прљаве од прашине скупљене до зида. Навикла сам се да живим као у излогу за скелеџије и фасадне молере. Сећам се да сам месецима у зграду улазила преко напукле даске
