Али
Данас 28.04.2019 | Пише: Борка Павићевић
Својевремено је Борис Дежуловић проказао „али“ за једну од најкобнијих речи наших народа и народности, речи на заједничком језику, што неодољиво иде уз монолог Марка Антонија из Шекспировог „Јулија Цезара“, који држи убијеног Цезара, а хвали Брута са „Али, Брут је частан човек“, понавља после сваке сумње у његову часност, и тако што га више хвали, тиме га више и куди.
Упорабљује се и злораби оно што је својевремено имало своју невиност, у некадашња времена, а то је појам „говора мржње“. Затим „етикетирање“, и „цртање мете“, и то је преузето од стране власти и склоних власти, пропагандне машинерије СНСа, идентификованог са државом, и нечувена медијска харанга која је приграбила, као што све граби и отима и „говор мржње“ као средство за истребљивање живе силе, да упркос томе што су на власти, те могу
