Сигурно није у питању случајност

Позвонили смо на интерфон и неко нам је отворио. На крају ходника чекала нас је девојка од двадесетак година, насмешена, витка, светлих очију и кестењасте косе скупљене шналом; зелена марама јој је скривала врат. Девојка је на беспрекорном енглеском објаснила да се зове Анет Краус и да је помоћница Јоханеса Ибела, који је тог дана био у логору Дахау. Прво сам је упитао да ли би јој сметало да нас мој син снима; Анет Краус се насмешила и