Док их смрт од мучења не раздвоји

Шкулић коментарише Закон о увођењу казне доживотног затвора. И поред тога што, са разлогом, тврди „да убедљива већина грађана за такве злочине најадекватнијом сматра смртну казну”, он ламентира над судбином злочинаца, тврдећи да „ни осуђеном на казну доживотног затвора ипак не треба убијати сваку наду”. Таква казна, без условног отпуста, по њему „још више личи на смртну казну, јер дефинитивно ’убија’ слободу, као што се смртном казном ’гаси