Dejan Atanacković, „Šest priča o zaustavljanju vremena“

Biće da najviše mislimo o onome što od nas zahteva nekakvo objašnjenje, a mi ga nemamo, neizbežna konačnost života visoko se kotira na toj listi, stalno ugrožavajući prvo mesto ljubavi, da je nikada otuda ne ukloni. To pitanje, vratimo se Atanackovićevom radu, naizgled je spekulativno, ali je na pomenutoj izložbi i sasvim konkretizovano. Ono glasi: – Kako se slikom prenosi znanje? Da, baš tako. Izvire li iz slike i neko znanje, a ne samo utisak