Нинине мустре: Крајности

Захваљујући једној посебној, дивној души, на тој планини сам увек добро дошла да се одморим, да се сјединим са природом и ослободим ум и тело од потпуно неприродне свакодневице градске гужве у којој још увек из неког разлога живим. Када стигнем на Тару, највише волим да време проведем у миру и тишини, посматраући околину и слушајући птичице. Буде ту и других људи које упознам, па и њих посматрам. И као по правилу, примећујем крајности.