Пети елемент (1)
Данас 10.06.2019 | Пише: Светислав Басара
Две хиљаде девете године, децембра дванаестог, око пет по подне, седамдесет осам зарез нешто сати откако ока нисам био склопио, три и по отприлике сата пре него што ће Стојковић умрети на мојим рукама, сто двадесет минута након што ћу запасти у анафилактички шок, потом у делиријум тременс.
Стојковић се прену из дремежа, промешкољи се у бержери и рече: смрт је пред вратима, морам се исповедити, пиши. Нови ред. Не посете музејима, не Ликовна академија, не потуцања по галеријама, стрељања су од мене направила човека и сликара. Октобра 1941, као ученик одељења ИИ2 Ужичке гимназије свакодневно сам присуствовао смакнућима тзв. народних непријатеља, такво је било законоправило, такав је био зеитгеист, нису се ти часови очигледне
Додај Наслови.нет као Google извор
