Пети елемент (8)
Данас 18.06.2019 | Пише: Светислав Басара
Ево примера. Андрић ми је најмање сто педесет пута током наших шетњи рекао да једином виртуозном, једином достојном записивања (и објављивања) сматра своју простопроширену реченицу сви смо ми мртви, само чекамо ред за сахрану…
… ја сам то првих двадесетак пута из пристојности саслушао, али сам после тога најмање сто тридесет пута дошао у искушење да му саспем у лице море носите се у три лепе пизде материне, Андрићу, ту реченицу је написао Селимовић, не ви, Андрић, али то никада нисам учинио, не зато што сам се устезао, него зато што је Андрићу технички немогуће рећи ништа што он не жели да чује. Кад год бих, рецимо – причао сам ти већ о томе – прочитао неку твоју
