Mislim zvukom, dakle postojim
RTS 21.07.2019
Govoriti o današnjoj muzici (ne bismo li bar za trenutak uneli dašak reda) pustolovina je dostojna dokazivanja aktuelnosti, te razabiranja niti kontinuiteta velikih mudrosti istočnih mislilaca. One povremeno, poput nekakvog Ji đing heksagrama, mogu da nas vrate sa potrage za izmišljenim ponorima svake zvukovne misli – na pronalaženje (možda ipak) procvetalog cveta smislenosti.
Njišući se na zaboravu, gotovo sudbinski nam bistrinu arhetipskih aksioma mute zamišljene i nadograđene konstrukcije, ne dozvoljavajući da sagledamo odgovore na neka bitna pitanja. „Muzika potiče s Neba, a obredi dobijaju oblik na Zemlji; izaći izvan tih oblika dovelo bi do nasilja i nereda“, spoznao je Konfučije, te poentirao: „Da bismo imali prave običaje i muziku, moramo razumeti principe Neba i Zemlje“. Šta nam je dakle, vekovima docnije, činiti – uvek iznova
