Poredak otvorenih vrata

Slutio sam da se, posle pisanja o filmovima „Anđeoski deo“, „Duh ’45.“ „DŽimijeva dvorana“, „Ja, Danijel Blejk“ više neću baviti Kenom Loučom, možda u strahu da sto puta ponovljena istina ne postane laž, možda, banalnije, zato što je momak odavno prešao osamdesetu pa bi se dalo očekivati da, poput DŽona Bormana, snimi testamentarni rad i podvuče crtu („Ja, Danijel Blejk“ mogao je poslužiti toj svrsi). I onda, surovo, među ovogodišnjim festivalskim filmovima, od