РСЕ: Одговор власти на протесте у Москви може бити прекретница (ВИДЕО)

Бета 30.07.2019

Слике с московских улица протеклог викенда су познате, пише Радио Слободна Европа: с једне стране антидемонстрантска полиција, шлемови, црно-плаве камуфлажне униформе, тешке чизме, трпање демонстраната у оклопне комбије, а с друге стране демонстранти у шортсевима, мајицама, патикама, неки с бејзбол капама, многи снимају телефонима рвање међу полицијским оградама, скандирање и подругљивих, и продемократских парола.

Али, нешто је било другачије 27. јула, када је близу 1.400 људи приведено је током протеста у главном граду Русије.

Повод за демонстрације био је званично одбацивање либералних политичких кандидата за Градско вец́е Москве на изборима 8. септембра. Неке од парола су биле далеко шире од тога: "Русија без Путина!" и "Русија ц́е бити слободна!".

Недељама се гомилају докази да изборне власти траже изговоре - некад чак и апсурдне - да би с гласачке листе избациле опозиционе, либералне или само независне кандидате.

Опозициони активисти - Алексеј Наваљни, Леонид Волков, Љубов Собол и Илиа Јашин, покушали су да неовлашц́еним окупљањем испред Градске куц́е негодовање због тога прерасте у јавно испољени гнев. Московске власти, пре свега, градоначелник, унапред су јасно рекли: "Не радите то".

И главе су се закотрљале, а у неким случајевима и пукле. По неким рачуницама то је било најгоре политичко насиље од таласа протеста 2011-12. године. Тада су неколико пута десетиме хиљада људи изашле на улице гневне због доказа о широкој превари на парламентарним изборима и због незадовољства планом Владимира Путина да се врати на место председника после натезања на месту премијера.

Тада су десетине људи осуђене због онога што су критичари Кремља назвали измишљеним оптужбама.

За посматраче Кремља, ратоборна реакција коју су протеклог викенда демонстрирале власти није изненађење. Била је озбиљна, као и број људи који су се окупили упркос упозорењима да може доц́и до оштре реакције полиције.

За политичку аналитичарку Лилију Шевцову, стручњакињу за Путина и његове савезнике, одговор власти више него ишта представља сигнал о томе где су границе Кремља. Те границе су укорењене у одлукама совјетског лидера Михаила Горбачова 1980-их и перцепцији да је његова политика довела до пропадања земље.

"Кремљ се одлично сец́а Горбачовљеве ере: Отворите мало прозор, и они ц́е отворити цела врата... тако то почиње", написала је она у коментару објављеном на веб сајту московске радио станице "Ехо Москви".

"Не, влада то не може дозволити. 'Парни ваљак' ц́е наставити да гази, чак и против воље неких у самој власти. Када се оружје изнесе, оно има своју логику", написала је она.

Процене указују да је на протест током викенда дошло од 3.500 до чак 20.000 људи - зависно од тога да ли броје званичници или опозиционе групе. Недељу дана раније, сличан протест у Москви је привукао више од 22.000 људи, како тврде организатори - што је била једна од највец́их маса од 2011-12. године.

Владимир Гелман, политиколог који предаје на Европском универзитету у Санкт Петербургу, рекао је да је грађана било више него што су власти очекивале, те је оштар одговор одраз изненађења власти.

Шевцова наговештава да питање заправо није то која ће имена бити на гласачким листиц́има за изборе за Градску думу у Москви, питање није ни да ли полиција има право да разбија главе, или чак питање није ни то да ли Руси имају право да се мирно окупе што им је гарантовано Уставом.

Право питање јесте Путинових скоро 20 година власти, односно шта ће бити пошто му се 2024. године заврши мандат.

Пет година уочи тога, појавила се неизвесност да ли би и како Путин могао да још једном затражи да задржи власт и ко би га заменио ако то не учини.

Захваљујуц́и кореографски припртемљеном изборном процесу - каже РСЕ, и најширијој контроли коју Кремљ има над медијима, Путин је надмоц́но изабран у марту 2018. године.

Али његовој популарност су нашкодили стагнирање плата, повец́ање стажа за пензионисање, "јавно гађење према његовој странци Уједињена Русија" и незадовољство политичким процесом, нарочито на локалном нивоу, наводи РСЕ.

То чини компликованијим план за сукцесију или план за после Путина. Слике полиције како хапсе демонстранте који користе уставно загарантовано право, чине то још сложенијим.

Оно што још више погоршава ствари је то што Наваљни и други опозиционари успевају до неке мере у изношењу своје поруке, упркос Кремаљској блокади државне телевизије. Татјана Становаја, аналитичарка која води консултантску групу под називом "Р.Политик", рекла је да реакција полиције током викенда изгледа да сугерише да Кремљ губитку у обрачуну с опозиционим групама.

Попут Шевцове, и Становаја сматра да власт чвршц́у линију заправо као упозорење показује будуц́им политичким демонстрантима.

"Чини се да Кремљ не зна шта да ради са антирежимском опозицијом способном да мобилише уличне демонстрације", написала је у коментару који је објавио московски центар Карнеги. "Садашња репресија... и нова рунда кривичног гоњења активиста су јасан знак да се иде на оштрији сценарио, можда покушај да се понови искуство" насилног сузбијања таласа протеста 2011-12. године.

Власт је, написала је она, збуњена, а "та збуњеност унутар власти је резултат чињенице да не постоји лак излаз из садашње кризе".

Русија је ушла у период озбиљне несигурности, рекла је она.

Два дана касније, последице протеста и његовог разбијања и даље се множе. Опозиционе групе покушавају да придобију подршку за још један улични протест у року од недељу дана. Власти у међувремену саслушавалу неке од притворених, углавном на основу прекршајних пријава и административних прекршаја.

Али нема вец́их назнака од канцеларије градоначелника све до Кремља, о томе да ли је власт правилно поступила с протестима и шта ц́е се догодити ако активисти спроведу претњу да ц́е се све поновити следец́ег викенда.

Навални ц́е бити склоњен устрану пошто је превентивно затворен на 30 дана. Јашину који је спречен да постане кандидат за градску Думу, затворен је на 10 дана, и такође је тиме склоњен, а друге личности такође остају у затвору до после идућег викенда.

Гелман који такође предаје у Финском центру за руске и источноевропске студије у Хелсинкију, предвидео је да опозиционе групе вероватно нец́е бити уплашене ни притвором, ни насиљем током протеста.

Критични тренутак, рекао је за РСЕ, доц́и ц́е ако опозиција буде могла да окупи 50.000 људи на улицама. Разбијање демонстрација те величине без вец́ег крвопролиц́а, био би немогуц́ задатак за полицију или чак и за елитну Националну гарду, тако да ц́е власти учинити све да спречи опозицију да окупи ту критичну масу.

"Власти ц́е користити било коју тактику за застрашивање јавности, укључујуц́и појединачне мере против организатора протеста, или било које друге методе да спрече да се тај сценарио догоди", рекао је он.

Изоловање водец́их личности као што је Наваљни, рекао је он, није имало ефекат застрашивања присталица или других симпатизера, те претпоставља да би се власти могле окренути другим методама. Навајлни је тако у притвору претрпео тешку, необјашњиву "алергијску реакцију", а његове присталице тврде да је можда отрован.

"Видим нови талас репресије, али то се нец́е завршити повлачењем опозиције", рекао је Гелман. "Заправо, претпостављам да ц́е је то још више ојачати", превоси РСЕ.

(Бета, 30.07.2019)

Повезане вести »

Кључне речи

Вести дана »