Пад на светским берзама, Трамп оптужује Кину за манипулацију јуаном

Индекси на Вол стриту и другим светским берзама данас су потонули пошто инвеститори страхују да би трговински рат САД и Кине могао да нанесе трајну штету светској економији.

Пошто је Кина обарањем вредности јуана на најнижи ниво у односу на долар у последњих 11 година одговорила на претњу америчког председника Доналда Трампа да ће увести додатне царине на кинеску робу, водећи индекси на Вол стриту забележили су највећи пад ове године, наводи Асошиејтед прес.

Дау Џонс је данас пао 2,9 одсто, за 767 поена, Стандард енд Пур 500 такође је завршио у црвеном 3,0 одсто, а Насдак 3,5 одсто.

У Европи је немачки ДАКС пао 1,8 одсто, француски ЦАЦ 40 завршио је у минусу 2,2 одсто, док је британски ФТСЕ 100 у црвеном 2,5 одсто.

На истоку је јапански Никеи 225 пао 1,7 одсто, јужнокорејски Коспи завршио је у минусу 2,6 одсто, хонгконшки Ханг Сенг 2,9 одсто, а Шангајски композитни индекс 1,6 одсто. Аустралијски С&амп;П/АСКС 200 завршио је у минусу 1,9 одсто.

Председник САД Доналд Трамп оптужио је данас Кину да манипулише својом валутом пошто је Пекинг дозволио да јуан падне на политички осетљив ниво у односу на долар први пут у 11 година. Један долар вечерас вреди 7,05 јуана, а за један јуан може се добити 14,2 цента, што је најнижа вредност кинеске валуте од фебруара 2008. године.

Обарање вредности кинеске валуте повећало је забринутост да би Кина могла да користи своју валуту као оружје у трговинском рату са САД.

Тај потез Пекинга уследио је после прошлонедељне Трампове претње да ће од 1. септембра увести царине од 10 одсто на сву кинеску робу за коју до сада није било царина, вредну 300 милијарди долара.

Народна банка Кине објаснила је пад "трговинским протекционизмом", што се очигледно односи на ту Трампову најаву увођења нових царина у борби против спољнотрговинског суфицита Пекинга и кинеске политике према технологији.

Ескалација трговинског рата две највеће светске економије брине инвеститоре, од раније узнемирене због успоравања светске економије, пада профита америчких компанија и могуће прениске инфлације у САД.

Слабији јуан погодује кинеским произвођачима јер њихове производе чини јефтинијим на светским тржиштима за купце који користе долар или друге валуте. То шкоди америчким произвођачима, који су од раније погођени успоравањем светске економије, а врши негативан притисак и на инфлацију у САД, за коју неки економисти брину да би могла да буде прениска.

У најгорем случају, цене које су у паду подстичу људе и компаније да се уздрже од куповина, што покреће зачарани круг са све мање и мање економске активности.

САД су се дуго жалиле на слабост кинеске валуте, а јуан је данашњим падом прешао ниво од седам према један који трговци виде као важну психолошку границу. Аналитичари су, међутим, подељени око тога да ли је пад вредности јуана резултат коришћења валуте као оружја Пекинга или једноставно одраз успоравања кинеске економије и болних последица царина, наводи АП.

(Бета, 05.08.2019)