Диптих о бесловесности

Крећемо на посао. Уобичајило се – а нарочито се уобичајило у Србији – (врло) погрешно сматрати да су бесловесност и глупост додуше честа појава, али да су изузетак. Ствар, међутим, стоји супротно: бесловесност и глупост су гвоздено правило, разборитост је изузетак. И ту се ништа не може променити. Све док се „одозго“ – оног одозго одозго, не овог доњег „одозго“ – не нареди другачије. Тако то иде од оног кобног часа када се праотац Адам машио за воћку са Дрвета