Левичарски сан
Данас 19.08.2019 | Пише: Светислав Басара
Никада више Кангилема нисам погледао сумњичаво, рече потом Стојковић, јер ми је већ следећег јутра, након прелиставања међународне штампе – по дијагонали – као светлица пукло пред очима да је Кангилем апсолутно у праву и да изузимајући заглавља, графички дизајн и врсту писма, између ултралевичарских новина Ле Фигаро, Правда, Суддеутсцхе Зеитунг, Ренмин Рибао, Тимес и Комунист заиста нема никакве разлике, да се, штавише, у Ле Фигароу могао наћи чланак бољшевичкији од чланака у Правди, а у да у
Животни сан левичара, цхер маитре, рече ми тог дана Кангилем, рече Стојковић – а данас су у свету, поготово у Француској, (част ретким изузецима) сви левичари, мада се погрешно сматра да су у Француској сви Јевреји или масони или и једно и друго, што најчешће и јесте случај, али ништа не мења на ствари – сан левичара је просечан животни век од 1.500 година и ни тренутка немојте сумњати, рече Кангилем – а мени се кад чух шта рече диже коса на глави, рече Стојковић
