Шта је претходило Вагнеру
РТС 08.09.2019
Столеће након Шекспирове смрти било је у моди да људи (иначе душевно здрави) исмејавају претензије аутора „Хамлета“ на интелектуалну озбиљност, те да објављују издања његових дела правдајући га у предговорима због безазлености и варваризама, уз усрдну молбу читаоцима да буду благонаклони према Вилију, јер је „стварао вођен само природом“ (извесни Никлас Роу у издању Шекспирових драма из 1709. године). А чак и данас, неких 230 година након смрти Јоханнеса Цхрисостомуса Волфгангуса Тхеопхилуса, нађе се
Елем, истина о Шекспиру никада није заборављена – никад је наиме нису доводиле у питање масе које уредно ишчитавају поезију, али прескачу белешке, коментаре и критике. А да су многе мудре главе из те светине савршено „на нивоу“ када је реч о Моцарту, доказује и чињеница да ће Фигаро или Дон Ђовани привући аудиторијум и када друга дела не могу, мада се не памти ниједно сасвим задовољавајуће извођење неке од ових опера. Рихард Вагнер, када би се суздржавао од
