Kako sahraniti Vagnera
RTS 15.09.2019
Teško da neki pisac može biti „pariskiji“ od Žorža Nuflara – u knjizi „Rihard Vagner, nakon sebe“ čitav predgovor posvećuje uverenju da se, uz divljenje kompozitoru, Alzas i Lorena ipak moraju vratiti Francuskoj. A na pomen alkoholičarsko-apstinencionih pokušaja protagoniste naivno dodaje: „Ali najviše iznenađuje što Vagner nije oboleo od tog neprirodnog načina života, već je pokušaj delovao tačno onako kako je i sam očekivao“.
Nama je ovo štivo zanimljivo stoga što iz njega iščitavamo sledeću Glukovu lekciju savremenicima: „Gospodo, komponujmo razumnije svoje opere; opera nije koncert u pozorištu (kako se mnogima od vas čini). Oslobodimo se navike da žrtvujemo svoj zdrav razum taštini pevača i komponujmo i orkestrirajmo arije, duete, recitatives i simfonije tako da uvek odgovaraju dramskoj situaciji koju nam je odredio pisac libreta". Iz primera „Orfeja i Euridike" svedočimo koliko se
