Podnarednički utisak
Danas 17.09.2019 | Piše: Svetislav Basara
Kada napišem „realnost“ – što već godinama činim – ne mislim, naravno, na misterije strukture pojavnog sveta (to je posao fizike, ćorav inače) nego na takozvanu realnost noosfere, što će reći na ljudsku percepciju pojavnosti, uočavanje razlike između onoga šta sanjamo i onog šta nam se događa i razaznavanje šta je u datim, po pravilu zaguljenim okolnostima, moguće učiniti, šta pak ne.
Ima društava koja su blagovremeno ulagala i podsticala razvoj „alatki“ za poznanije noosferske realnosti – isprva teologije, potom filozofije, poezije, umetnosti i tehnike – posledično takva društva guzeljaju po svetu sa promenljivom (uglavnom dobrom) srećom, ima, međutim, društava koja se (bez ikakvog pokrića ) smatraju izuzetnim i koja su poznanije i snalaženje u noosferi svele na dve seljačke dogme „mi možemo i ono što ne možemo“ i „ne može nam niko ništa, jači
