Ниш: Атлетски шампион у 83. години

Звучи као клише, али у спорту очигледно не постоје границе, јер не морате да будете млади како бисте били шампион.

Нишлија Цветко Китић је живи доказ за то.

Овај 83-годишњи пензионисани професор нишког Медицинског факултета недавно је освојио седам медаља на Балканском првенству у атлетици за ветеране у Букурешту.

Надмећући се у категорији атлетичара старијих од 70 година, Китић је освојио три златне, исто толико бронзаних и једну сребрну медаљу.

Пензионер је победио у трци на сто метара, троскоку и скоку у даљ. Други је био у трци на 110 метара, док је бронзане медаље освојио у штафетама са београдским колегама.

• Кад су године само број: Упознајте рагбисте старије од 90 година
• „Зашто сам завршио факултет у 88. години&qуот;

Али, како тврди професор Цвеле - како га Нишлије зову - „медаља никад доста&qуот;.

„На балканском првенству ветерани имају право да се пријаве само за четири дисциплине. Када би ми дозволили да се пријавим у десет дисциплина, освојио бих и ту медаље&qуот;, каже Китић за ББЦ на српском.

130 медаља у пензији

Китић је као млад тренирао атлетику у нишком атлетском клубу Железничар, али је због студија медицине морао да одустане од професионалног спорта.

Атлетици се вратио пре 18 година, када је отишао у пензију.

„Пензију нисам доживео као прекид са активним животом без смисла, стратегије и стила&qуот;, прича Китић.

„Већ сам раније рекао - нећу да будем класични пензионер, да седим у парку, играм шах, него ћу да се бавим спортом.&qуот;

Како каже, знајући да само активност одржава људе у животу, са 65 година се учланио у београдски клуб Ветеран.

Од тада сваког јутра у седам трчи на кеју поред Нишаве, а једном недељно одлази и на стадион Чаир како би штоперицом мерио време.

„Морам да измерим и видим да ли напредујем или, не дај боже, назадујем. Да знам где сам.&qуот;

Откако се 2001. године вратио на стазу, каже да је освојио око 130 медаља, али да ће их детаљно избројати једног дана.

Бржи од млађих колега

Освајање златне медаље на Олимпијским играма за ветеране 2013. године у Торину у Италији, Китић сматра његовим највећим успехом.

Тада је у трци на 100 метара освојио бронзу, истрчавши за 14.24 секунде.

„Мени је професор Факултета физичког васпитања рекао да две трећине студената не може да истрчи мој резултат.&qуот;

У Италији је такође освојио злато у скоку у даљ - скочивши 4.68 метара - и сребро у троскоку.

Тврди да је већ сада рекордер у Србији по броју медаља у категорији ветерана, а верује да ће до деведесете године поставити нови рекорд.

„Ако ме здравље буде служило, фураћу још седам-осам година и надам се да ћу поставити рекорд у дужини такмичења.&qуот;

Формула за успех

Китић је један од оних спортиста који не признају пораз.

То за њега, просто, није опција, јер, како каже, „све испод злата је неуспех&qуот;.

„Ја нисам срео упорнијег човека од мене&qуот;, каже Китић.

Изреку „важно је учествовати&qуот; не прихвата.

„То кажу они који не могу да постигну циљеве и онда тиме правдају себе.&qуот;

Седам златних правила

Китић свој успех приписује „златним правилима&qуот; којих се редовно придржава.

Седам златних правила за живот по професору Цветку Китићу:

• Физичка активност
• Ментална активност
• Сексуална активност
• Правилна исхрана
• Оптимизам
• Социјална комуникација
• Путовања

А битно је и одевање

Можда неке Нишлије не знају чиме чиме се Цветко Китић бави, али га свакако препознају на улици.

Наиме, најстарији нишки атлетичар има и заштитни знак.

„Када сам напунио 40 година, схватио сам да сам ушао у неке озбиљне године и запитао сам се како да се разликујем од свих у Србији.&qуот;

Тада је решио да креира свој визуелни идентитет. Како каже, многи га сада зову вхите ман - човек у белом.

„Људи су се чудили, али сам постигао жељени ефекат&qуот;, каже Китић.

Када је напунио 60 година, приметио је да му, поред беле гардеробе, нешто фали.

„Гледао сам филм Неки то воле вруће и један лик у филму је носио морнарску капу. Тада сам се зарекао - када је нађем, ставићу је на главу.&qуот;

Али Цветко Китић годинама није успевао да нађе морнарску капу какву је желео, све док није посетио Анталију у Турској, крајем деведесетих.

„Тада сам у излогу видео морнарску капу. Ушао сам унутра и питао продавца колико таквих капа има.&qуот;

Продавац је избројао десет.

„Рекао сам му 'пакујте све, а извадите ми и ову из излога!'&qуот;, кроз смех се сећа Китић.

Од тада је није скинуо.

Па ето, рецепт за дуговечност је лак: физичка активност, оптимизам, а пожељна је и морнарска капа.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.03.2019)