Bogočovek od Helena do Šopenhauera
RTS 27.10.2019
Osnovna istina sveta, praistina života, nikad se nije dala lako uhvatiti. Poput jogunaste udavače, prezrevši „najbolje prilike“, motrila je ne bi li (često i među sirotinjom, u mraku) prepoznala one koji su imali misionarski cilj – osnivanje vere. Krijući svoje lice pod velom štedela je ostale smrtnike silne svetlosti svoje nebeske lepote, kojoj se ne bi umeli odupreti.
Ipak, učenici osnivača vera razumeli su da se čovek ima smatrati u svakoj višoj pojavi nečemu nalik na sebe samoga. Tako su sve vere (sa vrlo neznatnim izuzetkom) dobile onaj oblik po kome su vernici najvišu istinu sebi zamišljali sa čovečjim likom. Ta likovnost antropomorfizma održala se i u hrišćanstvu, ali je u najlepšem cvatu ostala zabeležena u istoriji kod starih Helena, koji su svoju svetu goru, svoj Olimp, naselili silesijom bogova ne samo sa čovečjim
