Две приче у једном дану

Дан је у Београду био сив и кишовит. Како смо се авионом приближавали Тивту време је било све горе. Авион се тресао, уздизао и пропадао. У авиону тишина и мук. сви задубљени у своје мисли. Авион је кружио и кружио изнад Тивта. Кроз ниске облаке пробијале су се муње. Морам признати да сам помислио да смо близу краја. Па добро, деца су одрасла и осамосталила се, каријера је завршена, здравље је и онако никакво. а крај једном мора доћи. Поред мене је седео млад