Дитирамб у славу убијања
Данас 24.11.2019 | Пише: Бојан Тончић
О МАСТИЛУ, ГРАНАТАМА И КРВИ Реч је о књизи коју читате на властиту одговорност, иако би, без претеривања, могла да има на корицама некакво благо упозорење; од ње вам неће бити лакше, а ритам смењивања духовитих пасажа и сурове, непоправљиве истине свакако није здрав за осетљиве душе, срца поготову.
Неће бити боље, као што вам није било ни давних 1990-их, ако сте током рата у Босни и опсаде Сарајева, слушали севдалинке, Кему и Арсена, читали Миодрага Станисављевића у Републици, Петра Луковића у Времену, обнављали некакве давно заборављене шлагере и некад неподношљиве љиге. Нећете добити казну за коју верујете да сте је заслужили (какву-такву), добићете на поклон, као и српска култура и историја, прецизну дијагнозу из пера бескомпромисног, непоткупљивог
