Petrograde, još se ne umire meni
RTS 25.11.2019
Ovaj čuveni Mandeljštamov stih stalno mi je na usnama kada se vratim u nekadašnji Lenjingrad, današnji Petrograd. Ne znam šta mi je. Racio mi kaže da bih toliko toga primetio, ali srce ne dopušta analitičkom umu da se uzoholi, već jedino uzbuđeno izbija i čini mi se da bih zaplakao.
Šta je s tim gradom što mene, i ne samo mene toliko uzbuđuje? Petrograd, za razliku od Moskve, još podseća na stara vremena Sovjetskog Saveza, pa i carske Rusije. Moskva, to je druga priča: to je velegrad sličniji Tokiju nego ostatku Rusije. Piter za to vreme i dalje ima neku svoju dušu, koja snagu vuče iz reke Neve i njene pritoke Mojke, sa prepletom kanala i preko tri stotine mostova od kojih nijedan nije isti. Tamo gde je u novim prodavnicama plastika, ovde je
