Targetiranje nekad i sad

Ali quod licet Miljkoviću non licet Muljkovićima, razumećete šta hoću da kažem. Dakle nedovoljno je ( možda i nesrpski) reći/napisati „učiniti nekog metom“, „nanišanti“, „naciljati“, nego je obavezno (noblesse oblige) reći/napisati – „targetirati“. Tek kad se kaže „targetiranje“ – nastaje svesrpski strah, trepet, drhtanje i foliranje. A šta na to kaže za sada nenapisana Istorija targetiranja u Srba? Da li su sva targetiranja bila pucnji iz prazne sajamske puške