Рељић: Западном Балкану треба бесповратна финансијска помоћ да сустигне Европу

Шеф бриселске канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност (СВП) Душан Рељић верује да земљама Западног Балкана треба пружити подршку да сустигну Европу на економском и социјалном плану, тако што би ЕУ отворила могућност за земље кандидате да добијају бесповратну финансијску помоћ у оној висини у којој Хрватска и друге земље добијају као чланице ЕУ.

"Разлог томе је што се већи део економског развоја у земљама попут Хрватске, Бугарске, Мађарске и Румуније заснива управо на бесповратној помоћи ЕУ. Хрватска, на пример, према буџету ЕУ за 2020. годину добија осам милијарди евра бесповратне помоћи", рекао је Рељић за портал Еуропеан Вестерн Балканс.

Рељић је указао да земље Западног Балкана привлаче стране инвестиције тако што их држава субвенционише кроз разне врсте финансијске подршке коју финансирају грађани региона што је нарочито случај у Србији и Северној Македонији.

По његовим речима, то значи да грађани тих земаља плаћају да добију стране инвестиције које заправо не подржавају развој који би био паметан, него подржавају развој заснован на јефтиној радној снази.

Рељић је указао да је то суштина проблема односа између ЕУ и региона и да би морало да буде на првом месту сваке даље расправе о међусобним односима, а не нове бирократске творевине и израда нове стратегије проширења.

Наводећи да Србија има економски раст од 3-3,5 одсто, Рељић је додао да би јој с двоструко већим растом требало 30 година да стигне европски просек.

"У тренутним околностима, раскорак између развојног просека ЕУ и Западног Балкана се стално повећава уместо да се смањује. Због тога што модел на којем је заснован однос земаља Западног Балкана и језгра ЕУ производи разилажења уместо приближавања, земље Југоисточне Европе се окрећу Азији, која је центар светског развоја, надајући се новом капиталу и новим улагањима", рекао је Рељић.

Објаснио је да "то није случај само на Западном Балкану – читава Европа се окреће ка Азији".

Зато, како је рекао, "треба да се говори о томе шта радити са структуром економских и политичких односа региона (Балкана) и земаља ЕУ, а не о новим правилима укључивања у ЕУ које ове земље неће испунити јер социо-економски нису у стању да постигну такве захтеве".

Рељић је оценио да модел транзиције, успостављен после пада социјализма, јако споро доноси резултате.

"Са изузетком Чешке, која је на 95 одсто европског просека и Словеније, која је могла да црпе стару југословенску акумулацију, у другим земљама сустизање иде врло споро", рекао је он.

Рељић је изнео да "то људе у овом региону чини јако бесним, јер су они очекивали просечан квалитет живота, а ништа од тога нису успели да добију".

Илустровао је да се то види и "на европској периферији: индустријски радник у мађарском Ђеру прима плату од 600-700 евра месечно и нема никакву перспективну да једног дана заради колико и немачки индустријски радник. Трећина румунског становништва отишла је да ради на Западу Европе. Пошто у овом региону нема благостања, људи иду тамо где га има", додао је он.

Говорећи о владавини права у земљама Западог Балкана, Рељић је рекао да је за то потребна "релативно материјално обезбеђено група становништва, која непосредно не зависи ни од државе, ни од власти", односно потребна је "средња класа - наставници и професори који довољно зарађују да не морају да улазе у коруптивне односе".

"Ако нема средње класе, онда се друштво дели на велику групу људи који су сиромашни и живе у такозваном прекаријату и малу групу олигарха. Држава и од једних и од других убире новац на различите начине", рекао је Рељић.

"Без средње класе, која није гаранција за владавину права, али је предуслов, долазимо у ауторитарну и популистичку ситуацију" што се данас види "од Турске до Пољске, где власт са једне стране наступа из позиције заштитника који стално измишља опасности, светске завере и слично, док с друге стране игра улогу снабдевача привилегијама, радним местима, докторским титулама, шта год треба и на тај начин себи обезбеђује останак на власти", рекао је Рељић.

Додао је да то није "специфично српски или црногорски модел", већ "производ транзиционог модела" у Источној Европи који је људе разочарао, јер им није им испунио основно очекивање из деведесетих: "да ће бити исти Европљани као Французи, Немци".

Рељић је оценио да је Западни Балкан већ одавно интегрисан и окружен земљама је  ЕУ и НАТО.

"Овај регион није напољу, он је дубоко у стомаку Европске уније, која политички треба да свари овај регион, а то није баш тако једноставно", оценио је он.

"Ако водеће земље-чланице буду осетиле потребу да докажу да јесу геополитичка сила, што је разлог што (председница Европске комисије) Урсула фон дер Лејен сада стално говори о Западном Балкану, можда ћемо на крају због тога видети један убрзани приступ евроинтеграцијама, али то је за сада тек спекулација", рекао је Рељић.

(Бета, 17.12.2019)