Вера мог пријатеља
Данас 20.12.2019 | Пише: Златко Паковић
Ово није ауторски текст, него запис сведока који је, на путовању, следећи разговор чуо у једном ресторану, међу себи непознатим људима, којима, окренут од њих, лица није видео.
КС: Имам осјећај да се обнављам у духовном смислу. Са старом сам и данас био на гробљу… и сваки пут се запитам шта ће бити са мном кад ме покрије земља. Уплашио сам се. Зато сам донио важну одлуку, за своје добро. Теби ћу је првом рећи. Одлучио сам постати католик. И: Ти си безобразан! КС: Шта сам? И: Безобразан! Доста ми је ваших глупости, које су трајале четири године, а ти сад желиш да их продужиш на још четрдесет и четири. Кости мртвих људи вадите из гробља
Додај Наслови.нет као Google извор
