Srpkinja u srcu katastrofe: Čula sam jeziv zvuk a onda je nebo pobelelo
Blic 07.01.2020 | Nina Gavrilović
„Kapetan je uključio znak za obavezno vezivanje pojaseva“ odjekivalo je kabinom našeg malog aviona.
Novi talas turbulencije naterao je „boing“ da ponire pre nego što su se i on i moj dah stabilizovali. Zategla sam pojas. U Beogradu je bilo gluvo doba noći, a ovde se kroz prozor videla blaga svetlost jutra i nepregledno plavetnilo Filipinskog mora, onog koje je dovelo Magelana na kraj sveta, pravo u slavu i u smrt. Iza repa letelice vukla se zora, a iza nje u stopu nas je pratio mrak koji je sa svakim minutom dobijao oblik, brzinu i ime. Turbulencije nisu bili
