Mastriht – na evropskom balkonu
Dojče vele 08.02.2020
Devedesetih sam se prvi put obreo u prelepom starom gradu na velikoj reci, sa bezbroj kafea. Uživaonice lakih opijata zvale su se „Misuri“, „Meri Džejn“, „Sloumošn“. Pola pogranične Nemačke je ovamo dolazilo na duvku.
U Mastriht sam prvi put došao sredinom devedesetih. Bilo je lako prevaliti četrdesetak kilometara od Ahena, gde sam živeo. Do tada je za mene taj grad bio povezan sa najvećim eksperimentom u istoriji Kontinenta – Evropska unija je po ugovoru iz Mastrihta trebalo da postane entitet sa sopstvenim novcem, bez sopstvene vojske, sa sopstvenim parlamentom, bez sopstvenog predsednika. Burna istorija Mastrihta kao da ga je predodredila da bude mesto potpisivanja čuvenog
