Александар Вучо: Дете хумора заспалог

У Клубу књижевника остајали бисмо до затварања, и настављали до зоре у Лотос бару. Ујутру одлазио сам неиспаван и мамуран да држим часове у Медицинској школи за дечје неговатељице. Вук Вучо је био један од оних момака у генерацији који су имали све попут предратне богаташке младежи. У Клубу књижевника за вечеру у касне сате, наручивао је фоис грас изговарајући на француском поруџбину да му келнери Иво или Буда донесу хладну паштету од гушчије џигерице. Младе