Аномија као судбина
Данас 22.02.2020 | Пише: Зоран Пановић
Но, добро. Тешко би било закључити да је Вучићево ‘танте за кукурику’ (упућено америчком изасланику Ричарду Гренелу) ризично баш као Милошевићево ‘мало морген’ (упућено Василу Тупурковском, македонском представнику на седници Председништва СФРЈ, 1991).
Као глобална авангарда, како га данас представљају ревизионистички национал-бољшевици, Милошевић је покушавао да наметне своју вољу историји, док Вучић само хоће мало више правичности за своје место у историји. Милошевић је чешће категорички одбијао, него што је тражио ‘танте за танте’. Деведесетих је било неупоредиво горе него данас, али као да се политика озбиљније третирала као делатност. Чак се чини да су и оне Коштуничине мачке о којима је пред Пети
