Не знам ђе ударам

Временом сам мислио да сазнајем, а сад, кад се помало спремам за напуштање, за одлазак, имам неки гадан осјећај да знак мање него кад нисам имао појма. Посебице о ситнијим јој дијеловима, а Бога ми и о крупнијим од ње. Јер сам ево догурао до појмова које, бар ми се тако чини, само ја друкчије разумијевам. До отаџбине, домовине, дедовине, постојбине, бабовине, очевине, домаје, обитељи, фамилије, породице, огњиште да не помињем. Гдје год да сам зачачкао испада