Роман боје бакра
Данас 23.02.2020 | Пише: Иван Миленковић
Од првих својих текстова Саша Илић се, као мало који српски писац, усредсредио на то да језиком захвати своје време, оно сада и овде, без околишања и тражења изговора.
Колико поетска била је то и грађанска одлука, а те две позиције – грађанско и уметничко – ретко када иду скупа. Не мора се бити узорним грађанином, нити моралном особом, да би се било добрим писцем (ево нам га Хандке, кад смо већ ту), док писац ионако не хаје за грађанина (колико је само писаца отерало грађанина у себи у затвор или смрт; ето нам руске књижевности, нарочито у доба комунизма). Грађанин је биће компромиса: добар грађанин бескомпромисно се залаже за
