Усликавање санђаме
Данас 26.02.2020 | Пише: Светислав Басара
Клоним се заводљиве помисли да сам видовњак, иако развој ситуације иде на руку тој делузији. Ево, рецимо, првог дана кад је филм Владалац пуштен у оптицај, једна од првих помисли ми беше да ће следећа колумна нашег друга, крлета22, бити посвећена разглабању о тенденциозности и подмуклости Славишиног уратка, који сам у међувремени почео да гледам, али сам после 15-ак минута одустао.
Због феномена званог деја вуе, надам се да разумете шта хоћу да кажем, мада очекујем лавину оптужби да сам недогледавањем Владаоца навраћао воду на Владаочеву воденицу. То што је јучерашња Крлетова колумна ваистину била посвећена раскринкавању филмске тенденциозности и подмуклости није било остварење пророчанства него вечно понављање предвидивог. Већ деценијама ме фасцинира имбецилно али неодустајно очекивање Срба (свих боја) – фанатично склоних лошем
