Život je soba s dvoje vrata
Politika 07.03.2020 | N. Ercegovac
Imao sam utisak da se sva ta mesta u kojima sam živeo nadovezuju jedno na drugo, da se odmah iza kalabrijskog brdašca, pod tepihom od lekovitih trava, gde vizantijski Grci podigoše crkvicu vanvremenske lepote, nalazi ona kuća pod bregom, i groblje sa izmešanim belim krstovima i crvenim petokrakama na tamnom mermeru, u Hercegovini, zemlji mojih korena.
Pred zgradom u kojoj mi je nudila stan za iznajmljivanje, službenica jedne varšavske agencije odjednom je izgubila osmeh: „Moram da vas upozorim da su prethodni stanari, neki španski studenti, još uvek tu, ali čim izađu, stan će biti ponovo upristojen.” Unutra stanje gore nego što je očekivala: kao da je kroz stan protutnjao cunami jevtinog čileanskog vina s unezverenom mačkom na etiketi. Papirni tanjiri od pojedenog mezea na sve strane, a scenu zločina čuva i niz
