Ванредно стање и уставност
Данас 26.03.2020 | Пише: Зоран Р. Томић
Политика, струка и право у критичном раздобљу „Паул је полудео јер се одједном побунио против свега, и то га је, наравно, оборило… и док Паул никада није успео да савлада своје лудило, ја сам својим увек владао, и можда је због тога моје лудило било чак и много луђе од Пауловог“ (Томас Бернхард, Витгенштајнов нећак, 24-25).
Устав Србије одређује да „за време ванредног стања, Народна скупштина се састаје без посебног позива и не може бити распуштена“ (став 3 члана 200, као и члан 109 став 4). А ако је пре проглашења ванредног или ратног стања Скупштина била распуштена – као што је од стране председника Републике и била због расписивања парламентарних избора (члан 109 став 6) – њиховим проглашењем „поново се успоставља њена пуна надлежност, која траје до окончања ратног,
