Стражилово – кад млидијах живети
Дојче веле 28.03.2020
Опет читам стихове који ме враћају на Стражилово. И више није важно да ли је почео полицијски час: Мој прозор одједном престаје да буде граница забрањеног света.
Песме су транспортна средства у време укинутих међуградских линија. Времеплови, измишљени пре неколико миленијума. Песме могу да буду и заштитна маска. Када их читате код куће, штите вас боље од комада тканине напољу. Тако размишљам листајући једну од најславнијих поема српског језика – „Стражилово“. Већ ми је наслов довољан да склопим очи и да – будем тамо. Најславнија кота српског песништва – нека ми опрости Ловћен – у ствари је једно од безброј узвишења
